Anksioznost i online psihoterapija

Kako online psihoterapija može da vam pomogne da prevaziđete anksioznost?

Šta je anksioznost?

U online psihoterapijskom kontekstu jedna od čestih tema u radu sa klijentima jeste tema anksioznosti. Mnogi klijenti se suočavaju sa ovim nelagodnim osećajem na svakodnevnom nivou i u različitim prilikama

Strepimo od toga:

da će nam nešto ugroziti zdravlje;

da ćemo izgubiti posao;

pasti na ispitu;

izblamirati se pred drugim ljudima.

U drugom slučaju kada postane naš vodeći doživljaj i pored toga što nismo stvarno ugroženi, onda postaje štetna. Upravo nepostojanje realnog razloga za ugroženost razlikuje anksioznost od straha.

Svakome od nas je na neki način poznat osećaj anksioznosti:

Neprijatan osećaj u stomaku.

Strepnja.

Strah bez realnog razloga.

Međutim, ona nekada može biti i korisna, kao prirodan odgovor našeg organizma na stres. Ona može da nas pokrene i aktivira u situacijama kada za to postoji povod.

To ne mora biti vezano za realnost i ne mora da znači da će se zaista i desiti. Dakle, kao da imamo postojanje iracionalnog straha, koji može negativno da utiče na nas i na naše svakodnevno funkcionisanje.

Kako nastaje anksioznost?

Ne postoji univerzalan uzrok nastajanja anksioznosti, već on zavisi od osobe do osobe. Istraživanja nas upućuju na genetske predispozicije, uticaj sredine i okruženja u kojem živimo, jačinu stresa i vreme koje smo izloženi njemu.
Transgeneracijski, uticaj koji se prenosi sa generacije na generaciju, je ovde važan, jer ako u porodici imamo nekoga ko pati od anksioznog poremećaja ili ako smo u prošlosti doživeli neku traumatičnu situaciju veće su predispozicije da ćemo i mi sami biti podložni.

Koji su najčešći simptomi anksioznosti?

Simptomi kod anksioznosti se mogu svrstati u dve grupe:

1. Psihički

2. Fizički

Psihički simptomi anksioznosti

Neki od najčešćih psiholoških simptoma su:

osećaj neumerenog, neprimerenog, pojačanog straha ili strepnje;

nemir;

tenzija;

pojačana nervoza;

iznenadna slabost u telu;

osećaj umora;

poremećaj spavanja (previše ili premalo sna);

nelagodnost u društvu ili u određenim situacijama, te stoga izbegavanje velikog, nepoznatog društva ili sličnih situacija;

osećaj neumerenog, neprimerenog, pojačanog straha ili strepnje.

Fizički simptomi anksioznosti

Neki od najčešćih fizičkih simptoma su:

gušenje;

bol u grudima;

stezanje u grudima;

preskakanje srca (ili lupanje srca);

vlažni dlanovi.

Primeri iz prakse: Dok mali nivoi anksioznosti mogu da vam pomognu da bolje radite pod stresom i da čak imate bolji učinak, dajući vam udar adrenalina i hiperfokus, kako biste završili svoj poslovni predlog pre roka ili odigrali svoju plesnu tačku skoro savršeno na nastupu uživo, život u stalnoj anksioznosti može da bude u najboljem slučaju ometajući faktor, a veoma štetan u najgorem scenariju. Kada anksiozne misli utiču na vaš život i stvaraju značajan stres, to nije nešto što bi trebalo uzeti olako i pokušavati da se potisne. Kada vas anksioznost ometa i parališe u svakodnevnim aktivnostima (učenje, posao, druženje sa drugim ljudima, izlazak na dejtove, upoznavanje novih veština ili strah od javnog nastupa). Ovo su simptomi zbog kojih su klijenti u Savetovalištu Refleksija zatražili pomoć i dobili je kroz online psihoterapiju ili individualnu psihoterapiju uživo.

Kako da pobedimo anksioznost kroz online psihoterapiju?

Online psihoterapija može biti lekovita za prevazilaženje anksiznosti. Sada ćemo opisati neke kratkoročne i dugoročne tehnike za smanjenje anksioznosti koje su se pokazale veoma delotvorne u radu sa klijentima i u online psihoterapijskom kontekstu:

1.Distanciranje od negativnih misli:

Jedan od načina da umanjimo anksioznost jeste da smirimo ubrzane negativne misli (potrebno je da stvorimo distancu od naših misli da bi shvatili da su pogrešne i da nisu nužno samoostvarujuće).

Na primer: ,,Osramotiću se na razgovoru za posao.”

Kada stvorite ovu distancu, smireno procenite dokaze zašto biste mogli da se osramotite i potom uložite napor da navedete načine na koje to možda neće da se desi. Podsetite se i na trenutke iz prošlosti kada ste se dobro nosili sa sličnim situacijama

2. Povežite se sa sadašnjim iskustvom:

Ova vežba se zove zemljotres i ona nam pomaže da se povežemo sa sadašnjim trenutkom i okruženjem oko nas, umesto da budemo obuzeti strahovima o budućnosti.

Jedan od načina da to uradite je da se zaustavite i:

– navedete pet stvari koje možete da vidite;

– četiri stvari koje možete da osetite;

– tri stvari koje možete da čujete;

– dve stvari koje možete da mirišete;

– jednu stvar koju možete okusiti.

3. Regulisanje disanja:

Veoma korisne mogu biti vežbe kontrolisanja disanja. Da biste to uradili, sedite na udobnom mestu i fokusirajte se na disanje. Udahnite na četiri sekunde. Pauza na četiri sekunde. Izdahnite na četiri sekunde. Pokušajte ovo da ponovite barem 30 sekundi i nastavite dokle god osećate da vam prija ili dok ne bude potrebno. Ideja je da ovo pomogne da povratite kontrolu nad ritmom i dubinom disanja, što je efikasan način da umirite celo telo.

4. Planirajte ,,prozor za brige”:

Ako primetite da vam se brige stalno vraćaju, čak i nakon što ste smirili svoj um i telo, to može biti veoma uznemirujuće i stvoriti osećaj da ste zapali u začarani krug. Međutim, osim ako ne razvijate stvarna rešenja ili konstruktivne planove u svom umu, vrteti iste brige u krug je beskorisno, kao točak automobila koji se vrti u blatu. Pokušaj da isterate ove brige iz svog uma verovatno neće uspeti.

Bolji pristup je da planirate „prozor za brige“ – isplanirani vremenski period, otprilike pola sata (idealno, ne preblizu vremenu za spavanje) kada ćete dozvoliti svom umu da iskaže svoje brige.

Ostatak vremena, kad god vam brige ponovo nađu put, možete se podsetiti da ćete im se posvetiti kasnije kada imate isplanirano vreme za ,,prozor za brige.”

Ovo može biti efikasan način da izađete iz začaranog kruga briga i omogućite sebi da regularno nastavite sa aktivnostima bez ometajućih faktora.

5. Suočite se sa svojim strahovima:

Neposustali strahovi mogu da narastu i postanu preterani. Nasuprot tome, kada se suočite sa svojim strahovima i shvatite da se najgore nije desilo, to nazivamo „kršenjem očekivanja“. Kao da razbijate loš balon. Time što minirate svoja negativna očekivanja na ovaj način, postepeno učite svoj mozak da bude manje anksiozan. Naziv za suočavanje sa strahovima i anksioznostima je „izlaganje“. Ako je stvarno suočavanje sa situacijom zastrašujuće – možete za početak pokušati da to uradite u svojoj mašti.

6. Vežbajte redovno:

Uključivanje fizičkog vežbanja u svoj život nije samo dobro za vaše telo, već i za vaš um. Studije su pokazale da vežbanje može poboljšati raspoloženje i sprečiti depresiju. Ljudi koji su fizički aktivniji obično pokazuju poboljšanja u svojim ličnostima tokom godina, uključujući i smanjenje neurotičnosti. Druga istraživanja pokazuju da redovno vežbanje može pomoći da se spreči rizik od razvoja anksioznog poremećaja.

Kako psihoterapija pomaže u prevazilaženju anksioznosti

Online psihoterapija ili individualna psihoterapija uživo predstavlja važan alat za neutralisanje stresa i anksioznosti. Psihoterapijski proces omogućava ljudima da istraže svoja osećanja i misli, kao i da razviju strategije za upravljanje problemima. Ovo može značajno unaprediti kvalitet života, donoseći bolje razumevanje vaših emocija i načina kako ih kontrolisati.

Često postavljenja pitanja

Da li online terapija može pomoći u lečenju anksioznosti?

Online psihoterapija se pokazuje kao veoma značajan alat u lečenju stresa i anksioznosti. U današnjem svetu, gde je anksioznost najčešći mentalni poremećaj sa oko 30% svetske populacije koja se susreće s njom, važno je prepoznati njene simptome i potražiti stručnu pomoć. Osećaj gubitka kontrole, izolacije i nesigurnosti može značajno uticati na kvalitet vašeg života. Stoga je lečenje stresa putem terapije veoma korisno i neophodno.

Koja je uloga porodičnog terapeuta u lečenju anksioznosti?

Terapeut igra važnu ulogu u online psihoterapiji. Njihov cilj je da pomognu klijentima u razumevanju uzroka problema, pružajući podršku i alate potrebne za suočavanje sa stresom i anksioznošću. Kroz vođene razgovore, terapeut može usmeriti klijenta ka otkrivanju obrazaca mišljenja koji doprinose njihovim emocionalnim teškoćama.

Kada potražiti pomoć ukoliko imamo problema sa anksioznošću?

Mnogi ljudi veruju da je traženje pomoći znak slabosti, ali to je zapravo prvi korak ka boljem i ispunjenijem životu. Psihoterapija nije samo lečenje, već i proces ličnog rasta, koji može pomoći da se ponovo povežete sa svojim unutrašnjim svetom. Uzmite kontrolu nad svojim životom i započnite put ka mentalnom zdravlju koje zaslužujete.